Ovo je recept za jako fine kiflice slične kroasanima. Ne znam njihov originalan naziv. U mojoj svesci su još davno, mojim studentskim rukopisom, zabeležene pod ovim imenom. Pitate se zašto? Odgovor je jednostavan, recept sam dobila od tetke Rade koja je u to vreme živela u Smederevu. Priznajem da nisam baš kreativna pri dodeljivanju imena receptima i uglavnom se vodim time čiji je recept 😊
(tetka i ja)
Za testo:
- 1 kg brašna
- 200 ml mlake vode
- 1 sveži kvasac ili 2 kašike suvog
- 1 kašičica šećera
- 500 ml mlakog mleka
- 3 žumanca
- 200 ml ulja
- 1 kašičica soli
- 3 belanca
- 250 gr punomasnog kravljeg sira
- 250 gr margarina
- 1 jaje
Postupak:
Aktivirati kvasac sa malo mlake vode uz dodatak kašičice šećera.
Prosejati brašno. U sredini napraviti udubljenje i u njega redom sipati sve sastojke za testom. Sve vreme mešati varjačom. Kada počne da se oblikuje kugla, odložiti varjaču i rukom domesiti testo. Pokriti i ostaviti na toplom da se udvostruči (oko 1h).
Nadošlo testo kratko premesiti i podeliti na 12 jufki. Svaku razviti na veličinu malog tanjira i premazati margarinom sobne temperature. Poslednja se ne premazuje. Složiti jednu na drugu (odozgo ide ona poslednja koja nije premazana). Pokriti prozirnom folijom da se ne suši i ostaviti 10 minuta da odmori. Za to vreme umutiti šam od belanaca i lagano umešati sir.
Razviti što veću koru prvougaonog oblika, debljine oko 5 mm.Iseći na trake širine oko 4 cm, a zatim na kvadrate pa svaki dijagonalno na trougao (tek sad vidim da mi fali fotka dijagonalnog sečenja 😜).
Sledi uobičajeno filovanje i motanje kiflica.
Kiflice ređati u pleh obložen pek papirom. Premazati ih umućenim jajetom, posuti susamom i na svaku staviti po komadić margarina. Ja nikad ne potrošim svih 250 gr margarina za premazivanje testa, tako da taman ostane za ovo.
Kiflice se odmah peku, u prethodno zagrejanoj rerni na 250C prvih 10 minuta, pa još 15-20 minuta na 150C. Pečene stavljati uspravno u vanglu obloženu duplim slojem salveta (ja koristim plastičnu posudu za pranje voća jer ima rupice). Pokriti kuhinjskom krpom i zaboraviti na njih bar 5 minuta.
Sledi uživanje u hrskavom razlistalom...mmm...ma šta ja znam kako da opišem ovaj božanski ukus moje mladosti. Slike valjda dovoljno govore.
Ponekad me mrzi da se petljam motanjem milijardu kiflica. Onda jednostavno smotam rolnice. E njih ne punim uvek sirom, ponekad imaju i pizza punjenje.
Jednako fine i razlistale kao i kiflice, a brže gotove.
Нема коментара:
Постави коментар